Tokio Hotel: Za fanove je to: dve magicne reci i cetiri momka. Zbog njih su fanovi cekali u redovima 2009. godine, i vrištali kad se bend pojavio. Za frontmena Billa Kaulitza totalno normalno, bar kada ga novinari pitaju o tome posle svega toga.
Žena: Imaš li neke cepove za uši ili možeš da izdržiš svo to glasno vrištanje?
Bill: Eeeh… Tako nešto mi uopšte ne treba. Ni na jedan nacin me to ne uznemirava. Za mene to nikada ne može biti dovoljno glasno. Apsolutno mogu da podnesem sve to.
Ali to je samo jedna strana novcica. Nekada se Billu ne svida što ga toliko fanova voli. Bar je to priznao casopisu za tinejdžere “Bravo”.
“Totalno je zadovoljan svojom karijerom, ali bi voleo da isto tako dobro stoji i privatno. Nema dovoljno vremena da sagleda šta je sve prošao. Ako to nije dovoljan razlog da bude nesrecan, kruže i glasine da je anoreksican i da preterano konzumira alkohol. Ali on javno porice te glasine za casopis “OK”. Jer zapravo Bill Kaulitz ima sasvim drugaciji problem: Dvadesetogodišnjaku je potrebna ljubav, kao što je naglasio u mnogo intervjua. Zbog njegove slave mu je teško da živi normalnim životom. Takode se plaši da izade bilo gde bez telohranitelja.
“Nikad ne izlazim, cak ni u kupovinu”, rekao je za “Bravo”, “Posebno mi je u Evropi teško da sam odem u neki klub. Cak i kad me prate telohranitelji, sve to mi deluje kao još jedan nastup, tako da se osecam skoro kao životinja u kavezu zoološkog vrta.”
Jednom je cak mislio da napusti bend (malo sutra). Ali je 2009. godine Tokio Hotel objavio još jedan CD, osvojio mnogo nagrada i oduševio mnoge fanove. To je dobro za bend, ali bi za frontmena Billa Kaulitza nekad dobro došlo malo tišine.
Tue Dec 29, 2009 9:34 am